Ужичка тврђава, у народу познатија као Стари град, представља један од најзначајнијих и најатрактивнијих културно-историјских споменика западне Србије. Смештена на високој, кршевитој и готово неприступачној стени која се стрмоглаво спушта у корито реке Ђетиње, ова фортификација вековима је доминирала ужичком котлином. Њен стратешки положај био је од изузетне важности, јер је контролисала главне трговачке и војне путеве који су спајали Моравску долину са Босном, Херцеговином и приморјем.
Први писани трагови и доба Николе Алтомановића
Иако се претпоставља да су на овом месту постојала утврђења још у доба Римљана, па чак и раније, први поуздани историјски извори који помињу Ужичку тврђаву потичу из друге половине 14. века. Историја града нераскидиво је везана за моћног српског великаша жупана Николу Алтомановића. У време распада Српског царства, Алтомановић је успео да створи пространу и снажну област која се простирала од Рудника до Јадранског мора. Ужице је било једно од његових најважнијих упоришта.
Његова бахатост и агресивна политика према суседима довели су до стварања снажне коалиције против њега. Године 1373. удружене снаге српског кнеза Лазара Хребељановића и босанског бана (касније краља) Твртка I Котроманића, уз помоћ угарског краља, опколиле су Николу Алтомановића управо у Ужичкој тврђави. Након краће опсаде, Алтомановић је био приморан да се преда, након чега је ослепљен, а његове територије су подељене међу победницима. Тврђава тада прелази у руке кнеза Лазара и постаје део Моравске Србије.
Османски период и стратешки значај
Падом Српске деспотовине средином 15. века, Ужице долази под власт Османског царства. Турци су врло брзо увидeли војни и стратешки значај овог утврђења. Током векова своје владавине, они су тврђаву додатно утврђивали, проширивали и прилагођавали новим начинима ратовања, посебно употреби ватреног оружја. Ужички Стари град постао је снажно војно упориште из којег се контролисао читав крај и осигуравала безбедност караванских путева.
Током 17. и 18. века, тврђава је била поприште бројних сукоба између Османског царства и Хабзбуршке монархије. У време Првог српског устанка, устаници су успели да ослободе Ужице 1805. године, али је град након слома устанка 1813. поново пао у турске руке.
Минирање и разарање тврђаве
Крај војне функције Ужичке тврђаве уследио је у другој половини 19. века. Након инцидената на Чукур чесми у Београду и потоњих сукоба, сазвана је међународна конференција у Канлиџи (предграђу Цариграда) 1862. године. Овом конференцијом донета је одлука да се муслиманско становништво исели из Србије, а да се утврђења која нису од виталног значаја за одбрану граница Османског царства - Соко град и Ужице - поруше.
Почетком 1863. године, српске и турске комисије су спровеле ову одлуку у дело. Ужичка тврђава је темељно минирана и разорена како више никада не би могла да се користи у војне сврхе. Од некада моћног утврђења, остале су само рушевине које су деценијама сведочиле о турбулентној прошлости.
Архитектура и модерна обнова
У архитектонском смислу, Стари град је био подељен на три целине: Горњи, Средњи и Доњи град. Горњи град се налазио на највишем платоу стене и ту је била смештена цитадела са главном кулом. Средњи град је обухватао пространији део утврђења, док се Доњи град спуштао према реци. Посебно је занимљива била Водена кула (Кула на води), која је тајним пролазима била повезана са реком Ђетињом, омогућавајући браниоцима сигурно снабдевање водом током дугих опсада.
Дуго времена тврђава је била препуштена зубу времена. Међутим, последњих година покренути су опсежни пројекти конзервације, рестаурације и реконструкције. Захваљујући овим радовима, обновљени су делови бедема, изграђена је нова кула на темељима старе, и планирано је постављање пешачког моста који ће повезивати магистрални пут са самим утврђењем.
Данас је Ужичка тврђава понос града и једна од главних туристичких атракција. Осветљена ноћу, она доминира панорамом Ужица, нудећи посетиоцима не само шетњу кроз векове српске и балканске историје, већ и спектакуларан поглед на град, реку Ђетињу и околне планине.
Ужичка тврђава - Стари град отворена је за посете сваког дана и викендом у времену од 11 до 15 часова.
Уласци у кулу су организовани на сваких пола сата уз стручну водичку службу.
Сваки посетилац је осигуран. Улаз је бесплатан.
Све информације могу се добити на контакт телефон водичке службе: 064 822 11 54