Удружење Ужичана у Београду прославило је Цвети, своју крсну славу.
Славље је почело освећењем славског колача и заједничком молитвом, у духу празника који нас уводи у најдубљи смисао хришћанске вере: улазак Господњи у Јерусалим, пут ка Страдању и Васкрсењу.
После молитве, уследило је оно што наша сабрања чини посебним: песма, игра, добра музика и још бољи разговори. Трпеза је била богата, али још богатије било је друштво.
Срећни смо што смо се, још једном, нашли заједно, стари пријатељи и нови, Ужичани по рођењу и Ужичани по избору. Овакви тренуци подсећају нас зашто Удружење постоји и шта га држи на окупу већ читав век. И на томе смо и Господу и једни другима од срца захвални.
Беседа оца Лазара Војводића
Ви љубите свој крај, и где год да сте, на ком делу шара овога света, нека остане тако, да љубите свој крај и дајете свима пример. Јер то је заиста пример најстаријег удружења у Београду. То је велики благослов, то што не напуштате свој крај. Човек када напусти свој крај у духу, изгубио је себе. Ви где год да сте, Ужичани сте. И опомињете нас са других страна одакле смо ми, јер човек ако је укорењен у вери и месту одакле је, ако зна одакле долази и где су његови корени, где је његова радост, где му срце најјаче куца и где налази уточиште када је сломљен - е то је велика ствар! Ви то знате и ви то умете да чувате, јер сте планинци, горштаци који знају шта је љубав свог краја, својих сувата и планинских пасата.
Да Бог да да се и даље скупљамо! Мени је ничим заслужено припала та част, мада једна заслуга ипак постоји: то што познајем Милоша. А ако може бити још једна: имам много пријатеља Ужичана, много их волим и у великој смо љубави и разумевању.
Желим вам благослов Господњи, да уласком Христовим у Јерусалим уђе благослов и у вас, у ваше домове и ваше послове. Да Бог да смирења, радости и вере, у векове векова. Амин!
Беседа Милоша Туцовића, председника Удружења
Хвала свима вама! Нећу појединачно да вас набрајам, али ви сте једно велико срце, једна велика породица, у којој треба да влада љубав, слога, дружење, једно разумевање. Као што је отац Лазар рекао, Ужице, ужички крај, Златиборски округ - где год да смо, ми људи из тог краја, у било којој институцији, било шта да смо - свако је јако важан и битан.
Сетимо се увек чувених речи које је рекао наш Милош Обреновић. Питају га - кога ћемо из Ужичког краја. Кратко и јасно је одговорио: немој тамо да бринеш, први кога видиш, први кога тревиш, ваља. Тако да сви ваљате, не само који сте пореклом из Ужица, из Златиборског округа, него сви, широм најлепше државе на свету, широм најлепше државе која заиста плени људскошћу, љубављу, пажњом.
Увек преносите оно што је најважније и најбитније. Нека у свакоме од вас влада најјача реч. Цитираћу нашег покојног академика Љубомира Симовића који нас је кроз једну реч објаснио најбоље. Будите достојанствени, на начин како је он то рекао - ужичанствени.
Уживајте данас! Хвала што сте дошли, што сте издвојили неколико сати да посветите најстаријем удружењу грађана у Београду. Да вам Бог врати кроз срећу, здравље и љубав!
Људи, волите се, слажите се, уносите позитивну енергију! Живели!